ХОДИ
Ходи, ходи ближе...
Чућеш како лаж своје ране лиже.
Чућеш како водопади туге руше се о тле
и видећеш зле.
Видећеш... све.
Магла се протеже густа,
док гавран са гране гаче.
Ноћу гробља су пуста,
ал` ноћу све боли јаче.
Остају празне раке,
јер ноћу мртви се буде.
Кости су њихове танке,
више не личе на људе.
Дрхте колена бела
и дрхти цело вече,
и дрхти стара бреза изгорела.
Дрхте мајке што клече.
Дрхте сестре што жале,
дрхте и птице у лету,
дрхте воштане свеће пале
и дрхти све - и на овом и на оном свету.
Ходи, најбоље види се у мраку.
Ходи, ово је плодно тле.
Видећеш успомену сваку.
Овде почиње и завршава се све.
Ово није само црно и ништа
и нисте ни ви овде случајно пришли.
Ово су тајна састајалишта
нас и свих што су нам отишли.
Коментари
Постави коментар