Речи
Од
увек сам хтео да ми неко посвети песму,
важан
да се правим, стално да је читам.
Од
увек сам сањао да живим кроз речи,
да
ме неко воли, неком да сам битан.
Слушао
сам ветар лишћу како прича,
гледао
сам поток стену док милује,
и
био сам сањар, имао сам снове,
сањао
да летим, небо да додирујем.
А
било је разних кад се само сетим,
али
све су биле, отишле и ништа,
дале
су ми срце, дао сам им речи,
па
сад живе кроз њих, у песмама, ипак.
А
ја, попут наивног дечака,
загледан
у небо јурио сам облаке,
маштао
о срећи, маштао о нама,
трудио
се само ветар да сустигнем.
Песме
нисам писао о теби,
не
би било фер да будеш ко друге,
чувао
за тебе ја сам ове речи,
у
сну су ми дошле, А ЈА САЊАМ УВЕК.
А
мени је доста само да ме волиш.
не
требају песме, приче и сонете,
јер
ја живим тамо у песмама мојим,
тамо
време стоји, тамо још сам дете.
Коментари
Постави коментар