Ја сам је тамо покопао
на тој мансарди
до које су водиле уске
стрме степенице
што шкрипе при сваком кораку.
Соба је била мрачна
једини прозор окован решеткама.
На столу је остао букет цвећа
и половина француског хлеба
по коме се већ била нахватала буђ
њене су руке биле од дрвета
њена је коса била од сламе
када је за мене престала да постоји
у улици Максима Горког
број двадесет и пет.
Коментари
Постави коментар