У издању Бранковог кола из Сремских Карловаца, изашла је књига песама Милице Миленковић Испоснице.
Ево шта у поговору ове књиге о поезији Милице Миленковић каже Ненад Грујичић:
Ево шта у поговору ове књиге о поезији Милице Миленковић каже Ненад Грујичић:
Песнички еквилибризам Милице
Миленковић, њена духовна пустоловина, храброст да опева неопевано, да напише
књигу поезије о трагу универзалног у завичају, о духовном амблему који и даље
зрачи, ствара концентричне кругове корена, у овом случају – у „Испосницама“, у
књизи исписаној у сонетним венцима који, уствари, мада сами по себи целине, тек
заједно творе већу поему, целовиту књигу. А то је редак подухват, одувек био, поготово
да исти аутор сачини две књиге таквога калибра у своме опусу, као што је био и
првенац Милице Миленковић, „Мање од длана“, хомоген, заокружен, corpus hermeticum.
XV
У име
стихова и целе васељене
ја именом
многим раб милосног Бога
исписујем
ову књигу поетске суштине
у венцу
калиграфског метра и слога.
Ох ох ох
на маргини овог века
по налогу
промисли поете Tворца
невештом
руком која на благослов чека
јединог истине
светлоносца.
Будући да
сам и сам земља и трава,
а
отаџбином зовем једино гроб,
молим
вас, оци и браћо, на одру који спава
нек вашом
молитвом отпочине роб:
граматик,
чатац, поета, утеха који се зове,
(безимено
предаје вечности стихове ове).
*Из сонетног венца Откровења са белине
Коментари
Постави коментар