Ускоро из штампе излази прва збирка поезије Стефана Вишекруне Паук или човјек у издању Књижевне заједнице Јован Дучић из Требиња.
Ево извода из рецензије др Саше Огненовског:
Стефан Вишекруна као млади песник себи поставља врло тешка питања, а то врло транспарентно може да сагледа и његов читалац. Његова контемплативност се креће на танком рубу између живота и смрти и он, као песник-мислилац увек сакупи храброст да себе искуша мишљу о смрти, о измами душе, о смислу постојања. Његова поезија је својеврсна пролегомена суфистичког тумачења живота и смрти, али у књижевном смислу он са једним тананим постмодернистичким маниром у својим стиховима открива филозофски остров наде, што је уствари, највећи мисаони плод ове врло дубоке поезије:
“Горио сам у огњу недоречености свог живота,
Трагедију сијао свуда око себе,
И постао нобеловац сопствене апокалипсе.
Никада као тада смрт ми није била примамљивија,
А живот бљутавији.
Удисао сам чисти мрак и био највјернији
Послушник умирања.
Камуфлирао поноре својих ништавила
Превареном надом која ми је трулила у рукама
И била порушена из темеља ко Соломонов храм.”
(Моја прича)
Стефан Вишекруна је рођен 1991.године у Требињу.
Песме су му препеване на Македонски, Италијански и Мађарски језик и објављиване у Србији, Аустрији, Румунији и Македонији у књижевним часописима и на интернет порталима.
Члан је редакције књижевнога часописа СРП , Приједор - Бања Лука .
Песма "Подвиг живота" ушла је у антологију савремене лирике .
Најмлађи је учесник на Међународном фестивалу књижевности "Перо Живодрага Живковића" у Зеници у Клубу Плава Палета.
Живи и ради у Бања Луци.
Ево извода из рецензије др Саше Огненовског:
Стефан Вишекруна као млади песник себи поставља врло тешка питања, а то врло транспарентно може да сагледа и његов читалац. Његова контемплативност се креће на танком рубу између живота и смрти и он, као песник-мислилац увек сакупи храброст да себе искуша мишљу о смрти, о измами душе, о смислу постојања. Његова поезија је својеврсна пролегомена суфистичког тумачења живота и смрти, али у књижевном смислу он са једним тананим постмодернистичким маниром у својим стиховима открива филозофски остров наде, што је уствари, највећи мисаони плод ове врло дубоке поезије:
“Горио сам у огњу недоречености свог живота,
Трагедију сијао свуда око себе,
И постао нобеловац сопствене апокалипсе.
Никада као тада смрт ми није била примамљивија,
А живот бљутавији.
Удисао сам чисти мрак и био највјернији
Послушник умирања.
Камуфлирао поноре својих ништавила
Превареном надом која ми је трулила у рукама
И била порушена из темеља ко Соломонов храм.”
(Моја прича)
Стефан Вишекруна је рођен 1991.године у Требињу.
Песме су му препеване на Македонски, Италијански и Мађарски језик и објављиване у Србији, Аустрији, Румунији и Македонији у књижевним часописима и на интернет порталима.
Члан је редакције књижевнога часописа СРП , Приједор - Бања Лука .
Песма "Подвиг живота" ушла је у антологију савремене лирике .
Најмлађи је учесник на Међународном фестивалу књижевности "Перо Живодрага Живковића" у Зеници у Клубу Плава Палета.
Живи и ради у Бања Луци.
Коментари
Постави коментар