Куму Милану
Вишковићу
Трен који
не боли:
дивотно што
у злу лежи- дан
је први.
Кличемо - створеност
јесте предност;
уздишемо
- датост јесте вечност.
Сврха недовршеног
смисла неподношљиво
врви.
Непролазни,стамени и пламени,
распети
својевољно наглавачке,
истрошени,
смењиви и прекомерно
рањиви,
лабаво преповијени
у причесној мрви.
Мисао грешна
и смисао Крста
тек у неправедној, несразмерној размени,
засигурно
су
нова неразорива
и незацељена појавности врста.
Од гвозденог поретка до освештаног заметка,
светозарно искобељани из живога блата,
свише смо улог
неодложни, битни, мада јесмо
благословена и
испражњена крлетка.
Трен који
не боли:
страхота што
у вишњој упамтљивости лежи
дан је
први и нови.
Коментари
Постави коментар