Чеслав Милош: НИШТА ВИШЕ


Треба једном да испричам како сам променио
своја схватања о поезији и како је дошло до тога
да себе данас сматрам једним од многих
трговаца и занатлија старог Јапана
који су распоређивали стихове око трешњевих цветова,
хризантема и пуног месеца.

Кад бих само могао да опишем куртизане Венеције
како су у лођи задиркивале пауна гранчицом
и размичући брокат и бисере свог појаса
ослобађале тешке груди и румени руб
где је закопчана хаљина оцртавала трбух
тако живо као што га је видео капетан бродова
што тог јутра стиже са товаром злата;
И кад бих могао да нађем њихове бедне кости
на гробљу чије капије подлокава мутна вода
реч трајнију од њиховог последњег чешља
што у трулежи под надгробним споменицима,
осамљен, очекује светлост,
Тада не бих посумњао. Из невољне материје
Шта може да се добије? Ништа, једино лепота.

И стога, морамо се задовољити трешњевим цветовима
и хризантемама и пуним месецом.       Прочитај више

Коментари