Почело је у школским данима, плагијатима, потписивањем маминих песама као својих. То је изгубило сваку драж са спознајом правог ослобођења емоција писаном речи. Прва објављена песма посвећена владики Јовану, изашла је у канадским новинама, на српском и енглеском језику. Инспирацију сам црпила из свакодневног живота, из ситуација непримереним мојим схватањима и неухваћеним сањама. Отуда су моји стихови обојени сивилом и благо нагнути песимизму. Узора у писању нисам имала, мада ми је јако блиска мисао Диса и Ракића.
Јануара, 2012.године, добила сам награду Богдан Мрвош, за циклус песама Ишчекивање, коју додељује Књижевни клуб Краљево. Та награда ми је пуно значила у смислу већих могућности представљања свог рада. У будућности, у поезији себе видим МОЖДА... Са поезијом се никада не зна, непредвидљива је колико и сам живот. Клуб младих песника је идеја која би ваљало да заживи, јер је пуно анонимних, а јако квалитетних писаца којима треба дати шансу. Клуб моладих песника даје оно највредније, прилику!
Коментари
Постави коментар