Вук Цветковић: Зато пусти ме сада

***

Зато пусти ме сада, мој је живот у песмама,
моју причу носи ветар, тужног заљубљеног песника,
а све се врати ОСИМ ВРЕМЕНА, осим тих година,
оне живе у нама, зато постоје сећања.

Кистом цртао сам осмех, акрилом бојио живот,
а све што имам сада слика је како је некад било,
стари уместо мене, време за њу је стало давно,
ако икада погледам у њу пућиће платно.

Однеће мирисе пролећа, нестаће летња јутра,
а она ће и даље зоре чекати будна,
до касних јесењих ноћи када зима замирише,
све док не падну снегови да јој порију трагове.

Од речи настаће потреси, загрмеће облаци,
сви вулкани ће прорадити, сва мора ће нестати,
време ће стати на трен, а затим кренути у назад,
ветрови певаће песму о човеку који сања.

Оловни војници маршираће да је пронађу,
нек планине се покрену, нек је вулкани сакрију,
нек је покрију снегови, само да је заборавим,

само храбрости треба ми...

Коментари