Стеван Буга: АУТОБУС

AUTOBUS

Najdraža,
autobus je prepolovljen
ali i dalje ludo lovi kukuruz
ispred nas, na ničijem putu.

Vozač nas je odavno napustio,
samo nas još njegove cipele
na ogledalu podsećaju
da nas je ipak,
neko vodio...
Juče je jedna starica pojela
svog psa,
ali sve nas je ponudila.
Neko je ipak posumnjao
da je to zločin, te smo je
izbacili kroz zadnji prozor;
Tako i nuždimo, držeći
jedni druge za ruke,
zabačenih zadnjica,
održavamo ravnotežu i
molimo se bogu.
     Pitam se ponekad,
      kada je sunce suviše jako,
        ima li kraja ovoj zemlji ...
           sa puno kukuruza.


P.S.   U daljini se nazire južno plavo.