RAZUM PTICA
Čvrste kosti nad očima, kosa gusta na temenu,
utamničen um se bori za svoj prostor u vremenu!
Misli moje, žive, ginu u zatvoru tvrde glave,
bezizlaz je moranje da same sebe zaborave.
Tvrdjava je ova čulna, brojna vojska osećaja,
u grudima srce hrabro izigrava čuvar-zmaja!
Noge, ruke, lepo lice-sve u službi normalnosti,
kretnja tela dočarava verni odraz običnosti!
Sve na mestu svome stoji! Svet naredi- telo čini!
Um je smetnja harmoniji-ljudskoj laži u maglini!
Ideja je nepotrebna, za spoticaj kamen suri;
težnja boljem- iluzija, oči služe- da se žmuri!!!
Ali misli neumorne hitro kruže u vrtlogu,
i bez vida razum stvara šarenicu na talogu!
Pokorna mi glava klima po nalogu vladalaca,
jezik često naredjene, tudje reči ispalaca,
ali život drugi teče usred glave-plodnim poljem,
klica misli iznedriće mač i oklop moje volje!
Volja želji i promisli otvoriće Sveta dveri,
kroz prozore od pogleda udahnuće snagu zveri!
Iz kaveza tvrde glave nek’ preleti udaljeno,
ova ptica izmišljena-nek’ ostvari zamišljeno!
I sve reči utišane, svi pogledi oslepljeni,
nek’ zažive iz semena bilja misli, tu-u meni!
Sve da kažem, da učinim sve što strahom puni grudi
Sveta belog, nacrtanog rukom koja zemlju ljubi;
zemlju crnu, preširoku, al’ od neba udaljenu,
svu od praha, bez napretka, kamen bolu u kolenu!
Ja ne klečim!!! Ni,bez borbe,Svetu ne dam da prisvaja moja blaga,
zaboravu-da mi mori ovenčana znanja draga!
Porodiću misli preke kroz čeljusti srca-zmaja,
“nepodobna”,”nepotrebna” moja stvarnost se iskraja!
Oči služe vidu britkom, ne slepilu da se gnezdi,
a sjaj njihov iznedren je na dalekoj jednoj zvezdi.
Znam koja je!!!Misao mi put saznaje;
sva od žudnje za daljinom-upregnuću sve spoznaje!
Krila snažna, kondorova, na ramenima mi niču,
zov slobode sudjene mi nek’ se ori u pokliču!
Horde grubih, neumornih aveti od rožnog tkiva
sputavaju uverenje da sam, medju njima, živa!
Iz tvrdih glava rog poraste I čeljusti akrepije,
a na mojoj vlasi meke prevarie noćobdije!
Džaba nesan, džaba sila, pravda slepa i oružje,
kad se bori Razum vodjen providjenjem ruke Božje!!!
Nek’ me ima! Neka trajem! Da je više sličnih meni!
Sve sto takne ljudska ruka-razum neka oplemeni!
Za rogove uvek glava, za čeljusti zuba biće,
ali sreća srce poji tek kad takne Razum-biće!
Sva slepila, sva neznanja-zla nam tudja odaslala,
a svest ljudsku slava Neba napretkom je krunisala;
ako sputaš snagu svoju, ovu ljudsku-od ideje,
neslavni će nastupiti kraj humane epopeje!
Nema zida za neproboj, ni lobanje bez promisli,
samo želja čovekova, stvaralačka-vodi misli;
uspeh,sreća,bolji život-svetla tačka koja čeka,
pa nek’ živi, bez granica, plemenita svest čoveka!!!
Коментари
Постави коментар