Душко Домановић: КАО

6.

Kao
Dvoje živahnih staraca
Hodaju kraj reke
Glasno se smeju
I nekud strašno žure
I svi im se kao čude
"Gde li žure ovi starci,
I zašto li se tako smeju"
A oni kao zamaknu
U obližnju šumu
Kraj nekog drveta od trista leta
Pa od jedne njegove grane
Naprave praćku
Onda zalegnu pod krošnju
Pa gledaju u ptice
Lože vatru
I piju vino
I praćkom žabice u vodu bacaju
I ćute
I slušaju u sebi dva deteta
Kako isto to rade
I kao
Mi smo ta deca
I kao
Mi smo ti starci
"Divne li starosti", kažeš
"Divne li dece", kažem ja
Pa se opet naglas smejemo
Da nam se vatra ne ugasi